Newsflash
| Saran |
|
|
|
| Written by Administrator | ||
| Saturday, 20 December 2008 | ||
| |
Najviše pažnje u ovom tekstu bice posveceno onom dijelu pribora koji je u neposrednoj blizini naše lovine. Riba ne zna kojim je priborom (štap, cekr) lovite (saznace tek kada se upeca) nju interesira samo ono što je u vodi. Znaci mamac na prvom mijestu a poslje i sistemi. Ne treba objašnjavatai i da se pozdrazumeva da gvorimo o dubinskom metodu pecanja. Prije nego sto pocnemo da bilo sta objašnjavam moramo rascistiti jednu stvar. U daljem tekstu nece biti rijec o kliznim sistemima sa lakim olovima i montaže mamca direktno na udicu. To je odavno prevazideno i da posle višegodišnje prepirke "staro ili novo" je danas konacno svima jasno kako stoje stvari. Praksa je to pokazala. Znaci vrijeme je da prihavtite istinu (ako dosad niste) da je sistem sa fiksnim olovom i golom udicom daleko, daleko efikasniji od starog sistema sa lakim klizecim olovom i kukuruzom montiranim direktno na udicu. To staro zaboravite. Ne zato sto morate pratiti moderne trendove nego zato što je jednostavno "novi" sistem efikasniji od starog i to neuporedljivo efikasniji. Vrijeme je da pocnete da vijerujete. Zastarelo, nefikasno i prevazideno mora napolje, inace nista od pravog ribolova. Molim vas da ovo shvatite kao savijet a ne kao nametanje tudjeg mišlenja jer je ovo ipak škola, a u školi se uci kako je bolje i kako treba. Znaci sve sto ce biti dalje izneseno imace kao svoju osnovu fiksni (tacnije polufiksni) sistem sa teškim olovom i mamac montiran na dlaku. To shvatite jednostavno kao potrebu, kao osnovu i na toj osnovi cete nadograditi (nadogradite) svoje znanje i iskustvo. Rezultati ce sami po sebe doci. Necemo pricati o modernoj elektronici, skupim parabolicima i blještavim bajtranerima. Necemo ništa o onome što nije obavezno, što ne mora i što nije dostupno svima. Ako smo se dogovorili idemo dalje. 
Udica je jedan od najvažnijih dijelova pribora svakog ribolovca. Mnogi ne posvecuju neku posebnu pažnju pri izboru i prave grešku koja utice na krajnji ishod ribolova. Svaka udica ima svoju namijenu i prema tome koju i kakvu ribu ocekujete na udici, takvu i udicu odaberite. U moru današnje ponude nije lako odluciti se i napraviti pravilan izbor. "Vijerne" kopije originala poznatih firmi lako prevare ribolovce svojom cijenom. Prevara se otkriva nažalost kada je vec kasno. Zato citajte, pitajte i pazite. U prvo vrijeme lutanje je neizbežno i pored savijeta iskusnijih kolega, jer svako ima ipak i svoje mišljenje o tome šta valja a šta ne. Iskustvo ce vremenom napraviti svoje a ja cu pokušati da vam pomognem, koliko mogu. Idemo da odaberemo udice. "Izeš šarandžiju koji nema svoju omiljenu udicu". Tako se izrazio moj prijatelj Buzaš u jednom od prvih brojeva trofeja, misleci na to da vremenom, stekavši neophodno iskustvo, svaki iole ozbiljnii šarandžija opredeljuje se za jedan tip udice koji je po njegovom mišljenu najbolji. Mada... Teško je izdvojiti odredeni model neke firme i promovisati ga u favorita jer o "ukusima se ne raspravlja"- uglavnom. Neko voli ovako neko onako. Nedutim svi se slažu oko toga da šaranska udica mora biti jaka i oštra. Tip udice je posebna prica. Moje iskustvo govori da dugovrate udice mnogo bolje kace ribu od ostalih. Kratkovrate udice ne upotrebljavam, pogotovu ne one povijenog vrha (papagajke). Izbijegavajte i prije tanke udice jer kod snažnih drilova kada je krupan šaran na udici, lako presecaju usta i riba otpada. Tacna je konstatacija da tanka udica mnogo lakše ubada ribu ali i mnogo lakše otpadne. Predebela udica isto tako nije baš najbolji izbor, osim ako pecate u granju i kršu gdije se natežete sa ribom po sistemu "ko ce prije i jace". 
E sada ima još nešto. Danas vecina šarandžija upotrebljava predveze od dakrona specijalno izradene za šaranski ribolov, najviše zbog niza prednosti koje ovi imaju a o kojima ce više biti rijec u pogljavlju o predvezima. Ovakvi predvezi imaju (da je tako nazovem) karakteristiku da se lako odvežu ili skliznu sa vrata udice ako nisu vezani prvilnim cvorom. A ako vezujete udicu sa plocicom ona ce vam se skoro obavezno odvezati u toku drila bez obzira kako ste je vezali. Zato se u saranskom ribolovu ne koriste udice sa plocicom. Nikako. Sve firme koje nešto znace na polju ove vrste ribolova izbacuju stalno nove modele udica ali bez iskljucaka sve su sa ušicom. Do jedne! Znaci da rezimiramo. Dugovrata, srednje debela udica sa ušicom, jaka i oštra je prava izbor za šarandžije. Još i ako je proizvod neke od renomiranih firmi, napravili ste pravi izbor. Nemojte nikad štedijeti na udicama. Preko nje se ostvaruje direktni kontakt sa ribom i jedan je od najvažnijih faktora uspešnosti u ribolovu. I njaskuplja udica ne košta mnogo a puno znaci. Najkvalitetnije udice nose oznake sledecih firmi: OWNER, DRENAN, PARTRIDGE, E.C.P, KAMASAN i sl. To su vrhunske udice za lov šarana i imaju ljepu cenu (ljepu za udice) a nude se u razlicnim oblicima u zavisnosti od mamca, nacina njegove prezentacije i sl. Vrhunskog su kvaliteta i pouzdane su pa mogu da vas "izvade" u skoro svim situacijama. Ništa lošije po kvalitetu a dosta pristupacne po cijeni su udice firme V.M.C i MARUTO. Odlican izbor za svacij džep i ukus. 
Ostaje nam još izbor prave velicine. Velike "mesarske" kuke zaboravite. Nemjte misliti da ako je šaran velika riba i mora da se lovi velikom udicom. Manja udica se lakše zabije i ne okrece se u ustima u toku drila. Ne kopa po mesu i šanse da izvadite vašu lovinu su mnogo vece. E sad pitanje je i ko šta podrazumeva pod malo! Vecina proizvodaca u svom programu udica za šaranski ribolov nema modela vecih od br. 2 ili 1. Limit je velicina 1/0. I ne treba vam veca i to je preveliko i namenjeno samo za ekstremne situacije (pr. ako na Sarulestiju cekate Worl Rekord). Udica No.2 pokriva vecina situacija ako lovite "normalnim" boilima velicine od 18 do 22 mm. Za kukuruz je cetvorka kao "izmišljena". Mada ni ovo nije pravilo. U zavisnosti od velicine ribe koje ocekujete na štapu zavisi i velicina udice. Ako na vašoj vodi nema šarana vecih od 4 ili 5 kila (na primer) nema potrebe upotebljavati velike udice. Cetvorka i šestica su odlicne u ovom slucaju mada kombinacija sa dugovratom jakom 8-om i mala boila ili jedno zrno kukruza (šecerca) na dlaku je ubistvena kombinacija za ove "maIišane". Nije tacna konstatacija da ce riba manje da otpada ako pecate "kukama". Cak je i obrnuto. Velika udica lakše iskopa (proširi) mijesto uboda u toku drila i cesto zna da "iskoci" iz usta kada se riba okrene. Gladno šarance ce progutati i 3/0 ali sa mukom i ne baš uvek "glavom bez obzira". Odkad su se u prodaju pojavili upredene strune nastala je prava fama. To cudo je strašno, tanko je a mnogo nosi, ubilo se za šarana jer nema šanse da oseti tako tanku strunu i td. Sve je tacno i da su tanke i da su jake i da mnogo nose samo nije tacno da se ubilo za šarana. Naprotiv ribolovci mnogo greše kada kupuju pletenice koje su tanke i po obicaju su pljosnatog precnika a vrlo jake. Pedvez za šarana napravljen od ovakve pletenice se strašno uvrce (mrsi se) a to je pogubno po vaš sistem. Badava cekate. Umesto ubitacnog sistema imate mišje gnijezdo. Bez obzira dali bacate ili razvlacite šanse da vam se ovakav predvez uplete su više nego velike. Ako bacate cesto zna da se kod malo dužih predveza veže u mrtvi cvor u toku samog leta pa da posle pukne ko od šale kada dorco krene u borbu. Stoji i konstatacija odredenih kolega da ovakvi predvezi presecaju šaranova usta u toku dugih i jakih drilova ali ne stojim mnogo iza toga jer nisam pristalica siledžiskog privlacenja ulova. Znaci tanke i jake pletenice nisu pravi izbor ako ste riješili da predveze pravite od upredenih struna. 
Šta valja? Kao prvo predvez materijali za šaranski ribolov su sasvim drugacijih karakteristika nego pletenice koje su jeftine i najpristupacnije ribolovcima. Specijalno izradeni predvezi za tu namenu su pre svega mnogo deblji od obicnih pletenih struna ali istovremeno i strašno mekani. Krut predvez zna zasmetati šaranu u toku beskrajnih usisavanja i uspljuvavanja mamca pa može se uplašiti i ostaviti vašu "ponudu". Neka vas ne vara to što su oni veceg precnika a manje nosivosti od obicnih platenica. Debljina nije važna. Šaran ne zna šta je predvez kada bi znao ne bi nikad uzeo vaš mamac. Bitna je mekoca. Ovakvi malo deblji predvezi obezbeduju da vaša montaža ostane ne zamršena a njihova mekoca omogucava super prezentaciju mamca i ne pravi nikakve smetnje šaranu u toku usisavanja mamca. Spomenucu i ovde neke od firmi koji prave izuzetno kvalitetne predvez materijale za ovu namenu. Kryston na prvom mestu, Drenan, Fox, i svaka firma koja nudi svoju paletu šaranskog programa ima predvez materijale koje nudi pod svojim imenom. Cesto su ovakvi materijali proizvod samo nekoliko renomiranih firmi koji se bave iskljucivo ovakvom proizvodnjom a samo su imena drugacija. E ti "specijalni" predvezi malo više koštaju pa zato se i najcece naše šarandžije odlucuju za jeftiniju varijantu koje se zove "pletenice na metar". Cijena im nije losa ali one cesto imaju sasvim suprotne karakteristike od one koje treba da posijeduje jedan dobar šaranski predvez. Ne rijetko se na metar prodaju i fuzije a one su krute ko žica. Alternativa u ovom slucaju skoro i da ne postoje ako su vam originalni predvez materijali preskupi bolje nemojte uopšte da nastojite da vaši predvezi budu od upredene strune. Koristite monofil, onaj isti sa kojim pecate ili neki tanji a jak. On možda jeste krut ali se ne mrsi skoro nikako i uvek ste sigurni da vaš mamac ceka spremno. 
Jedna od osnova na kojima se temelji savremeni šaranski sistem je i predvez. Znaci pored teškog fiksiranog (polufiksnog) olova i gole udice sa mamcem monitaranim na dlaku i predvez ima svoj znacaj, tacnije njegova dužina. Kratak predvez je osnova svakog šaranskog sistema. Sasvim suprotno od od sadašnje teorije gde je predvez bio dug cesto i po pola metra. Ali o tome necemo govoriti jer smo se dogovorili još na pocetku da prihvatamo "savremeni" sistem. Zašto stalno ovo "savremeni" stavljam pod znacima navoda? Zato što to i nije neka novost. Za nas možda i jeste ali u svijetu (na zapadu) peca se na ovoj nacin još od sredine '80-tih godina. Ljudi su videli da je takav sistem sasvim OK i da zadovoljava u svakom pogledu pa su ga odmah prihvatili. Mi smo malo konzervativnija nacija pa u svemu kasnimo. Ali nikad nije kasno! Prvo pitanje koje se namece je koliko je to "kratko". Pa opet cu navesti da to zavisi od toga ko šta podrazumeva pod kratko. U upotrebi su predvezi dužine od 15 do 25 centimetara u zavisnosti od konfiguracije i sastava dna na mijestu na kojem pecate. Nekome ce ovo možda izgledati prekratko ali verujte da je efiksano. Šaran i po nekoliko puta usisa i uspljune mamac prije nego što ga definitivno uzme i otpliva u stranu. Što manje vremena prode od momenta uzimanja do momenta kada pod teretom teškom ulova, gola udica bocne šarana, to su manje šanse da on eventualno osijeti prevaru i ispljune mamac. A što je predvez kraci, kraci je i ovaj tajming. Duži predvezi se koriste u situacijama kada pecate tamo gdije ima dosta mekanog mulja. Na ovakvim mijestima se može desiti da teško olovo propadne u mulj i za sobom povuce cijeli sistem zajedno sa mamcem pa da vam višecasovno cekanje bude uzaludno. Predvezi dužine i do 40 cm nisu nepoznanica u ovakvim situacijama. Medutim osnova ubojitog sitema je kratki predvez i koristi se svuda gdije su uslovi pecanja normalni, bez mnogo mulja na dnu. U gorenavedenoj amplitudi od 15 do 25 cm pronadite dužinu predveza koja najviše odgovara vodi na kojoj najcešce pecate, a ako su vam uslovi na omiljenoj vodi ko moji (mulj d o guše) onda predite na onaj drugi deo pa probajte da odredite adekvatnu dužinu koja ce vam obezbediti "miran san". O ovakvim situacijama (sistemi za muljevito dno) necu više pricati jer detalje imate u Ribolovackom Trofeju br.1/2001, pa bi bilo glupo ponavljati se a i ako tako pocnem ništa od "kratkog" kursa. A opširnije o tome kako funkcioniše kratak predvez u sprezi sa olovom i golom udicom bice rijec u nekom od narednih "semestara". Sada kada znamo koje su prave šaranske udice i kada smo odabrali koji cemo predvez koristiti vrijeme je pristupiti kompletiranju cijelog sistema, to jest treba vezati udicu i napraviti "pravi" predvez. Postoje na stotine razlicitih nacina vezivanja sistema sa dlakom. Za pocetak vam treba da znate nekoliko njih a dalje sa sticanjem neophodnog iskustva možete poceti sa eksperimentisanjem mada to nije potrebno. Jednostavnost je karakteristika svih efikasnh sistema i dodatne komplikacije nisu potrebne. Objasnicu nekoliko osnovnih i veoma jednostavnih a funkcioalnih nacina vezvanja udica za sistem sa dlakom koje i sam koristim veoma cesto, naravno u zavisnosti od situacije. - Bez Cvora
Najednostaniji ikad izmišljeni nacin vezivanja udice sa alkicom za sistem sa dlakom. Pogledajte slike i shvaticete da ustavri u ovom nacinu vezivanja nema, nikakvog cvora?!. Na ovaj nacin nosivost upredene strune ili monofila koji ste odabrali kao predvez se nesmanjuje ni malo što je pored jednostavnosti i funkcionalnosti ovog nacina još jedna njegova velika prednost. Prije nego što vežete ovakav predvez možete prema velicini mamca koji planirate da upotrebljavate, moze biti kukuruz, boli, ili sta god vi planirate da stavite na udicu odnosno ispod same udice gdije nastaje krivina, i nemojte da bi slucajno zaboravili da izmijerite i tacno oderedite potrebnu dužinu dlake, jer moze da vam donese gubitak kada budete zakacili šarana, vezivanje ide sledecim redosledom: 1. Vežite malu omcu na kraj glavne strune. Provucite slobodan kraj strune kroz alku na udici (sa zadnje strane)
Na kraju može doci bužir preko namotaja kao osigurac da ce sve to stajati kako treba ili što je još lakše (što i ja radim) kapnite kap super ljepka na cvor i završili ste posao. Namotaji drže dlaku tako da bužir nije potreban sada kada smo dodatno obzbedili "cvor". Na slicicama je prikazano vezivanje na velikoj udici sa debelim monofilom radi bolje ilustracije. Ko voli da dlaku vezuje iz posebnog komada ili na neki drugi nacin a i za vezivanje virble na drugom kraju našeg predveza nije loše znati par cvorova koji koristi ceo svet i koji su jedni od naprimenjivanijih cvorova uopšte kada pricamo o strunama od dakrona. - Griner Cvor
Ovaj pridvezak se samo koristi za dio vase virble. Ovo vezanje je veoma profesinalno i kada zavrsiti sa vezanjem ja bi vam preporucio da neradite kako fotografija pokazuje. Sljedite sve dok ga nezavezete e onda umijesto da ostatak odrezete sa makazama ja bi vam preporucijo da uzmete upaljac i da pregorite ostatak tako da ce se napraviti mali cvoric u slucaju da nije pridvezak bio usopijesan. Isto bi vam preporucio da stavite malo super ljepka na zavezani dio. 1. Prodite strunom 2 puta kroz ušicu na udic (ilikroz alkicu na virbli) 
Vezivanje udice ili virble za glavnu strunu predveza cvorom tipa palomar je veoma jednostavan i siguran nacin. Vidite ga na ovoj ilustraciji. Proizvocaci pletenica ga uveliko preporucuju. Ja ga iskreno rijetko koristim, ne leži mi nekako na ruku bez obzira što je 100 % siguran. Ovaj cvor nece puci lako i ako uhvatite velikog Šarana na ovaj nacin vijerujte mi da nece imati ni 1% sanse da vas zezne. Vi i vasa montaza ste jedini koji cej koga zeznut. - Vezanje Virble
Ako ste primijetili naš sistem polako formiramo krecuci se od kraja prema štapu. Prvo udica, pa predvez pa ... Na red dolazi virbla. Mala i jaka. I kvalitena. Virble nalik na policiske lisice - zaboravite. Male virble velicine 10 i 12 su sasvim dovoljne da izvuku cak i vaseg šarana zivota. Ne vijerujete?! Virbla br. 12 japanske firme "Maruto" nosi 29 kg. Koliko nosi monofil na vašem štapu? Cak i lošiji modeli nose sasvim dovoljno za "miran dril". Za virblu, predvez vezujemo nekim od prethodno spomenutih cvorova. Naravno prije nego što zategnemo bilo koji cvor vezan pletenicom od dakrona obavezno ga moramo cijelog navlažiti. Nisam to dosad spomenuo? Najednostavniji nacin je pljuvackom - naravno. 
Anti tangle (proiv mršenja)je rijec koja se dosta cesto može cuti kod šarandžija. Sada znamo i šta ona znaci. Još od davnina su dubinkaši imali problema sa mršenjem njihovih sistema u toku zabacivanja. Cesto se dešavalo da poslje višesatnog cekanja izvuku svoj sistem iz vode totalno zamršen. Cekanje je bilo uzaludno. Cevcice i razna creva koja se montiraju iznad olovnog otežanja u mnogome sprecavaju ovu pojavu kod vašeg sistema i veoma su funkcionalni. Znaci ne radi se o nekom pomodarstvu koje sljepo sljede svi iako ne znaju zašto. To je jednostavno potreba i nastojite da uvjek na ovaj nacin obezbedite vaš sistem od mršenja. Važno je napomenuti da cevcica ili crevo mora biti bar centimetar do dva duže od vašeg predveza kako ne bi "dokacio" najlon i zamrsio celu stvar. 
Jedan od najvažnijih dijelova vašeg sistema je upravo olovo. Od njegove težine i nacina na koji je prikaceno za vaš sistem u mnogome zavisi uspešnost pecanja. Ono cini osnovu funkcionisanja cijelog sistema i na njemu se temelji cijela ova takozvana "moderna" zavrzlama, ali o tome malo kasnije. Oblici olova mogu biti razliciti. Necemo ulaziti u cake i finese ko je, kakvo i zašto je taj oblik najbolji. To sada nije bitno. Bitno je svatiti da ono mora biti fiksirano toliko da svojom težinom može dati kontru to jest bocnuti šarana usled povlacenja mamca. Ništa više. Znaci težine olova 80 do 120 grama kada se zabacuje a i svih 200 kada razvlacimo na velikim daljinama ne trebaju biti nepoznanica za nas. Možda ce vam ovo izgledati mnogo na prvi pogled ali kako ce te sve više ulaziti u tajne šaranskog ribolova tako ce te sve više i više koristiti sve teža i teža olova a sve sa ciljem smanjivanja procenata "jalovih usisavanja" vašeg maca. A ako vam težina od 200 grama izgleda fantasticno tesko, probajte da zategnete vaše najlone posle razvlacenja vaših sistema na daljini od 200 metara (nekad i više) olovom od 80 grama, a da pritom ne pomerite cijeo sistem van hranjene zone. Na vama ostaje da odlucite kojom cete težinom poceti vašu šarandžisku karijeru. I onako cete na kraju završiti kao i svi. Iznad stotke - obavezno. Danas postoje i olova sa ugradenom cevcicom protiv mršenja koja se veoma lako i jednostavno montiraju na sistem. Ona su klizna ali se veoma lako uz pomoc parceta ventil gumice od bicikla pretvaraju u (polu)fiksna olova. 
I na kraju da do objasnim neke stvari da ne bude da samo pricam. Cijeli sistem sa fiksnim olovom, golom udicom i dlakom funkcioniše na bazi sidra. Znaci kada šaran usisa mamac i proba da otpliva u stranu, osijeti otpor namerno teškog olova. Po ljudskoj logici bi sada on trebao da ispljune mamac i pobegne glavom bez obzira. Šaran ne zna da ga mi pecamo i ne zna da treba da ispljune mamac da bi se spasao i pobijegao. Dešava se to da on istog momenta pocinje panicno da biježi, pri cemu se gola udica plitko zabode u usnu usljed težine olova i ......Znaci cijeli sistem je ukomponiran tako da svaki dio ima svoju funkciju koju obavlja jedino ako je sve kao što treba. Izbacivanjem bilo koje od osnovnih karakteristika ovog sistema narušujemo njegovu funkcionalnost i efikasnost u velikoj mijeri. Zato sve mora biti Ok. Udica gola, mamac na dlaku a olovo pulufiksno. Zašto svo vreme spominjem polu fiksno. Polufiksno ili polipricvršceno olovo omogucava da u slucaju kidanja sistema u toku drila, olovo otpadne i oslobodi ribu teškog tereta koja ona ne može dugo vuci sa sabom. Olovo od 100 i više grama je preteško za bilo kojeg šarana i on ce ako se ne oslobodi posle izvesnog vremena uginuti. E sada razmislite. Ako niste uspijeli da izvucete ribu to ne znaci da ona mora da umre. Bolje je za vas da ona ostane živa. Tako cete imati šanse da je ulovite u nekoj narednoj prilici. Ili vaš kolega. Sve u svemu nije naodmet imati na umu ovu stvar. Bolje je upecati jednog šarana i odneti ga kuci nego imati deset kidanja na sistem sa fiksiranim olovom i ubiti deset riba. Cin koji nikome ne koristi. Ni vama ni prirodi a najmanje iducim generacijama "okorelih" šarandžija. Razmislite o tome. 
Mamac montiran "na dlaku" u mnogome poboljšava efikasnost ali i zahtijeva malo više vremena i pažnje u toku montaže. Prije nego što pocnem objašnjavati bilo šta u vezu sa mamcima moram ukazati na grešku koju cini vecina šarandžija i time umanjuje svoje šanse za uspijeh. Pod dejstvom adrenalina, poslje prvog pogleda na vodu, pojavi se želja da se što prije zabace štapovi i upeca riba. U takvoj žurbi, cesto se ne obrati pažnja na montažu mamca, nego se to ucini rutinski, onako reda radi. Time se cini najveca greška i još na samom pocetku pecanja smanjuju se šanse za uspijeh. Ovo govorim iz iskustva iz dana kada sam pecao na kukuruz i nepomicno gledao u prsten cekajuci da se ovaj pomeri, kada sam bio manje iskusan i kada me adrenalin lako "drogirao". nekada sma od zurbe znao da se i porezem otvarajuci kukurus sto zna da boli vaoma ljepo. 
A nije se puno izmenilo od tad do danas. Možda malo pribor, mamci i steknuto iskustvo. Suština je ista. Nedovoljna pažnja u toku montaže umanjuje šanse za uspeh i obrnuto. Brižljivo odabran, namontiran, namirisam i doteran mamac, umnogome pridonosi uspešnosti pecanja. Šaran ne zna dali ga vi pecate sportexom, shimanom ili prstarom germinom, njega interesuje ono što je u vodi, na trepezi a to je mamac. Bez obzira dali se radi o boili ili nekoj od partikla kao mamac, pažnja i koncetracija moraju biti prisutni. A kako se mamac montita na dlaku?. Postupak je isti samo je prilaz drugaciji u zavisnosti od mamca. U prodaji se mogu naci na stotine modela igli za montažu mamca na dlaku pod imenom "igla za booili". 
Iako joj ime ima "jednosmerni" znacaj, poslužice za montažu svega što se može nataci na dlaku. Ako nemožete naci ovo u prodavnici kod vas, posijetite vašu baku ili stariju tetku i "pozajmite" njenu heklaricu. Ako je još i tanka, odlicno ce poslužiti svrsi. Kukuruz kao najkorišceniji (ne i nejfikasniji) mamac kod naših šaran|ija veoma se lako i uspešno montira. Dva do tri zrna kukruza nanižemo na iglu a zatim zakacimo za omcu od dlake. Palcem polako gurnemo kukuruz i on sklizne na dlaku. Poslje ove radnje iglu polako vadimo ali moramo se još i osigurati da naš mamac nece spasti sa dlake. Za ovi svrhu postoje specijalno izradženi plasticni osiguraci pod imenom "boili stoper". Prodaju se u obliku trake ili kartice a u njihovom nedostatku odlicno ce poslužiti komadici iseckanog lastiša za kosu. Jeftino a prakticno cak i prakticnije od originala kada upotrebljvamao mamce koji su mekani. Kod kukruza skoro i da nema nikakvih problema ni sa montazom niti kasnije u toku zabacaja. Cvrsto stoji na udici i u toku zabacivaja i mozemo biti sigurni da je naš mamac uvijek Ok. Jedino kukuruz iz konzerve ili veoma mladi kukruz skinut sa klipa nije dobra varijanta za montirati na dlaku. Lako spadne u toku izbacaja što se veoma tesko primeti pa je naše cekanje uzaludno. Jedino kada pecate na veoma malim daljinama gdije su zamasi veoma mlaki, mozete probati i ovu varijantu mada moj savijet vam je da cesto proveravate kakvo je stanje "na dlaci". 
Što je igla za montazu tanja to bolje. Manje ce da ošteti mamac a i nece puci bez obzira koliko j e tvrd. Isto je i sa boilom. Nacin montaze je isti a tanka i jaka igla ce i u ovom slucaju sacuvati vaše živce i vaš mamac. Na ovaj nacin možemo montirati sve vrste semenki koje se koriste u ribolovu šarana. Pasulj, grašak, kikiriki, pa cak i krupniju pšenicu, raž i sl. Konoplju koju sami spremamo u kucnooj radinosti nažalost ne možemo nizati na dlaku jer ona i onako je vec ispucana poslje kuvanja a i košuljica i dalje ostane dosta tvrda i poslje višecasovnog kuhanja. Postoji džinovska knoplja u teglici specijalno pripremljena za montažu na dlaku, koja je dovoljno mekana i velika da možete sprovesti ovu radnju nesmetano i bez bojazni da ce u toku ljeta sistema kroz vazduh vaša dlaka ostati prazna. Kod nas se ovaj proizvod renomiranih firmi malo teže nalazi ali ako se potrudite....Tvrdi mamci tipa tigrovog orana ili mnogo tvrd boili se skoro nikako ne mogu nataci na iglu. Za ovu svrhu koristite male burgije ili kupite "boili borer" koji nije skup a odlicno sluzi. 
Probusite vas mamac burgijom pa tel onda nataknite na iglu pa na dlaku. Ovaj nacin montaze je klasican, i odnosi se na konvencionalno pecanje sarana kada mamac lezi na dnu. Mozda vam ovaj postupak izgleda složen i komplikovan ili lici na beskorisno gubljenje vremena ali vijerujete da nije tako. Poslje samo nekoliko dana provedenih na vodi montaža na dlaku postace vaš "jedini nacin" prezentacije mamaca i cista rutina. Ali i tada, kada vam ovaj moj tekst postane smešan, obratite malo više pažnje na vaš mamac nego sto mislite da je to potrebno. Pažljivo ga namontirajte, pazeci da ne pukne ili da ga ne oštetite, prokontrolišite ga obavezno pre zabacaja i tek poslje zabacite. Na kraju krajeva nema tu nista složenog i cudnog kad znamo da je mamac tajna svakog uspešnog ribolovca - zar ne! - Mamci i pravljenje mamaca za sarana
BOILI, mamac broj 1 ili ,,licna karta'' modernih šarandžija? Licno mislim da je sve i pocelo korišcenjem boila, ovde mislim na naziv ,,moderni ribolov šarana''. Složicete se sigurno sa mnom da je ipak boili mamac koji je i doveo do prave ,,revolucije'' i novom pristupu u ribolovu šarana. Nemojte me pogrešno shvatiti i pomisliti da sam poceo nešto filozofirati i da kojim slucajem podcenjujem drugaciji pristup sportskom ribolovu šarana. Ali ipak je boili mamac kojim se koncentrisano može pecati šaran i koji je u kombinaciji sa razlicitim sistemima veoma uspešan. Ovo je jedna od prednosti boila u odnosu na tradicionalne mamce. Sve ovo ne znaci da je boili super mamac,naprotiv na vodama gdije je veliki pritisak šarandžija upotreba tradicionalnih mamaca može biti veoma uspiješna. Na Vama je da napravite izbor i odlucite se za mamac koji ce po Vama na odredenoj vodi biti uspešniji. 
Vecina šarandžija koristi gotove boile. U jednom casopisu sam naišao na podatak da oko 25% šarandžija proizvodi sopstvene boile a da cak 75% kupuje gotove boile. U ovu zadnju grupu spadaju i šarandžije koje bi vrlo rado zapocele sa proizvodnjom sopstvenih boila ali najcešce zbog nedostatka informacija ili vremena odustaju od toga. Pošteno Vam mogu reci da sam i ja zadnjih godina u toj grupi (75%), najviše zbog nedostatka vremena a priznajem i zbog lenjosti. Najlakše je kupiti gotove boile i što prije na vodu. Cilj ovog teksta je da prije svega pomogne onima koji žele sami praviti boile.U suštini pravljenje boila samo na prvi pogled izgleda komplikovano. A uhvatiti šarana na boili sopstvene proizvodnje je veliko zadovoljstvo. Vjerovali ili ne, ali znanstvene studije kao i mnogi eksperimenti su dokazali da šaran može nauciti što mu cini dobre ili loše kad ima na raspolaganju neki izvor hrane kroz duže vrijeme. Glavni razlog stvaranja boila je zapravo pokušaj šaranskih ribolovaca da stvore mamac kojim ce se osloboditi lova neželjnih riba. Standardni mamci su vrlo privlacni za nekoliko vrsta, pa se šaranski ribolovac zbog svog dugotrajnog boravka na vodi povremeno s pravom osjeca zlostavljan, ukoliko ih koristi. Pa što su boile? U osnovi, boile su kolekcija suhih sastojaka i tekucih aditiva koji su pomiješani zajedno s jajima i tvore tijesto. Iz tijesta se formiraju mamci razlicitih oblika i velicina, te potom kuhaju kako dobili tvrdu vanjsku koru mamca. Da ne bi bilo zabune, recepte koje ce te naci u ovom tekstu nisam ja izmislio i nemam nameru da vec nešto izmišljam što je poznato. Kao što rece moj drug sa kojim najviše provodim vremena u ribolovu: ,,Nisam bre ja Kolumbo''. Nekoliko konkretnih primera. Letnji miks(miks za toplu vodu)25% ribljeg brašna 15% hrana za ptice 25% griz 20% brašno od soje 15% brašno od pirinca Zimski miks(miks za hladnu vodu) 30% griz 20% kukuruzno brašno 20% brašno od soje 20% brašno od pirinca 10% ribljeg brašna
Ove mikseve sam koristio i mogu Vam reci da sam imao dosta uspijeha. Miksevi su inace veoma laki za preradu, hvataju odlicno i mogu se kombinovati sa razlicitim aromama (flavours). Obavezno probajte SCOPEX. Tacno je da se ova aroma dosta koristi ali i šaran je prosto lud za njom. Postoji bezbroj dobrih aroma i ovde možete eksperimentisati. Ja Vam samo neke od aroma mogu preporuciti sa kojima sam imao najviše uspijeha. Strawberry oil, Red liver oil, Peach oil, White chocolate, Monster crab, Scopex, Squid and Octopus i Tutti Frutti. U kombinaciji sa aromom možete dodati i sweeteners (1 do 2 ml na 5 jaja) u nedostatku i med može odlicno poslužiti (15ml je sasvim dovoljno na 5 jaja). Kolicinu miksa možete sami odrediti uz pravilno korišcenje procentaže koju sam napisao. Što se tice aroma i ostalih dodataka, sledite upustva proizvodaca i nemojte verovati da ako više dodate aromu ili neki drugi dodatak samim tim povecavate atraktivnost boila, naprotiv postici cete neželjeni efekat. Za bojenje boila se koristi Colour powder koji možete naci u bojama po želji. I ovde sledite upustva proizvodaca. Aroma i ostali dodatci u tecnom stanju se dodaju jajima a ako su u prahu onda se mešaju sa suhim miksom.Veoma je važno koristiti sveže dodatke kao i napravljeni miks cuvati na \ suvom i tamnom mestu. Evo da vam dam jos jedan recept za bolie koje mozete sami napraviti takodje.
1.Izlomite 5 jaja u vecu posudu. Zatim boile ostaviti da se prosuše (1 do 4 sati),nakon toga boili su gotovi za upotrebu ili možete ih zamrznuti za kasniju upotrebu. Ja sam na ovaj nacin pravio boile što ne znaci da i Vi morate na ovaj nacin to raditi. Nadam se da sam barem malo pomogao i da cete imati koristi od svega ovoga što sam napisao. Želim Vam puno srece i uspijeha.
|
|
| Last Updated ( Sunday, 21 December 2008 ) | ||
Main Menu
| Home |
| News |
| Links |
| Kontakt |
| Search |
| FAQs |
| O Ribama |
| Partneri |
| Galerija |
| Posaljite Sliku |
| Slike_ |
| Store |
Skola za Pocetnike
Copyright © 2005 - 2010 Ribolovci.net - Sve o Ribama i Ribolovu.
Designed by JoomlArt.com
Joomla! is Free Software released under the GNU/GPL License.
